Niste konektovani. Konektujte se i registrujte se

Mikro i makro elementi u akvaristici

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole  Poruka [Strana 1 od 1]

1 Mikro i makro elementi u akvaristici taj Čet Jan 12, 2012 3:52 pm

LakiNena

avatar
Administrator
Administrator
Mikro elementi koji se koriste u akvaristici su: Gvozdje (Fe), Bakar (Cu), Cink (Zn), Mangan (Mn), Bor (B), Molibden (Mo)...

Makro elementi su: Kalcijum (Ca), Kalijum (K), Sumpor (S), Fosfor (P), Azot (N), Fosfor (P)...

Pogledaj profil korisnika

2 Re: Mikro i makro elementi u akvaristici taj Čet Jan 19, 2012 11:10 pm

kandracv

avatar
Prolaznik
Prosirio bi temu o Mikro i makro elementima. Objasnicu istim redom kako je LakiNena naveo.

GVOZDJE (Fe)
Prisustvo gvozdja u akvarijumu je od bitnog znacaja sa stanovista biljaka. Narocito je vazno dvovalentno gvozdje koje ucestvije u tkivnom disanju. U akvarijum je pozeljno dodavati ga jednom nedeljno u vidu sulfata (FeSO4 x 7H2O) u kolicini od 0,1 do 0,2 mg po litru akvarijumske vode. Biljke kojima se dodaje gvozdje u ovom obliku imaju jarke boje i narocito izrazrene i bakarno obojene nove listove.
Danas se u akvaristickim radnjama mogu naci dodaci za rast biljaka mnogih svetskih firmi. Ove firme proizvode fertilizere u dva oblika: tablete,koje se stavljaju pod koren biljke ili u vidu rastvora gore navedenih materija koji se dodaju u vodu akvarijuma. Tecni fertilizeri se obicno dodaju prilikom redovnih zamena vode. Pri dodavanju pomenutih gotovih preparata striktno se treba drzati uputstva proizvodjaca, obzirom da, ukoliko se predoziraju mogu da izazovu ozbiljne probleme u akvarijumu. Primenom fertilizera omogucuje se biljkama koliko toliko normalno funkcionisanje u zatvorenom sistemu kao sto je akvarijum. Biljna masa se na ovaj nacin normalno uvecava a biljke imaju normalan intenzivan kolorit.

BAKAR (Cu)
Ovaj element je izuzetno znacajan za procese ishrane biljaka pri cemu je vazno napomenuti da je razvitak biljaka bez njega tezak. Istrazivanja su pokazala da baker aktivira vitamine iz B grupe,utice na obim belancevina,ugljovodonika. Bakar stiti hlorofil od raspada i omogucava sintezu belancevina. Nedostatak bakra dovodi do pojave izbledelosti svih listova biljke i odumiru sva mekana tkiva lista. Nedostatak se kompenzuje unosenjem bakarsulfata(CuSO4 X 5 H2O)Kolicina pri dodavanju nesme preci dozu od 0,2 mg po litru. I bakar se dodaje jednom do dva puta mesecno sto zavisi od kolicine biljne mase u njemu.

CINK (Zn)
Ovaj element ima vaznu ulogu u procesima tkivnoga disanja. On ulazi u sastav hloroplasta i samim tim ucestvuje u fotosintezi. Odrediti nedostatak cinka u vodi obicnom akvaristi na osnovu izgleda biljaka je jako tesko.U vodu se dodaje u vidu cinkovih soli u kolicinama od 0,1 mg na litar akvarijumske vode,jednom do dva puta mesecno.

MANGAN (Mn)
Mangan je jos jedan element bez koga je zivot biljke nemoguc. On je veoma bitan za oksidativne procese, ulazi u sastav mnogih biljnih fermenata i ima ulogu u tkivmnom disanju. Nedostatak mangana manifestuje se u vidu pojave, na pocetku svetlih polja na tkivu lista izmedju lisnih nervatura. Nedostatak se moze kompenzovati dodavanjem kalijum permanganata(KMnO4) u vodu u kolicini od 0,1 mg na litar jednom do dva puta mesecno.

BOR (B)
Ovo je jedan od najvaznijih mikroelemenata sa stanovista biljaka. Njegova uloga u zivotu biljke je jako slozena. Nedostatak bora manifestuje se na tkivima mladih listova rastinja. Propadanje vrsnih tacaka rasta obicno je vezano za nedostatak bora. Njegov nedostatak se moze kompenzovati dodavanjem u akvarijum sledece supstance(Na2B4O7 x 10 H2O) u kolicini od 0,2 mg po litru jednom do dva puta mesecno.

MOLIBDEN(M)
Osnovna funkcija molibdena je fiksacija azota u tkivima biljaka, normalizacija procesa usvajanja fosfora. On ucestvuje u mnogim oksidativnim reakcijama o organizmu biljaka. Otkriti nedostatak ovoga elementa moguce je samo na osnovu slozenih hemijskih analiza.

KALCIJUM (Ca)
Akvarijumsko bilje zahteva prisustvo i odredjene doze kalcijuma(Ca). Kolicina kalcijuma u vodi odredjuje njenu tvrdocu. U nasim uslovima, imajuci napred navedeno u vidu nedostatak ovog makroelementa je dosta redak, ako se izuzmu slucajevi gajenja riba u izuzetno mekim vodama dobijenim preko RO modula ili jonoizmenjivazkim smolama. Na oba opisana nacina vrsi se demineralizacija vode a samim tim se uklanjaju za biljke neophodne materije. Koriscenje vode ciji je nivo karbonata jako nizak moze se uzrokovati glad biljaka za kalcijumom. Ne retko slusao sam odgajivace diskusa koji su za los rast i propadanje biljaka krivili visoku temperaturu na kojoj drze ove ribe a pri tome su jednostavno gubili iz vida da im biljke umiru gladne, jer zive u skoro potpuno demiralizovanoj vodi.

KALIJUM (K)
Sledeci vazan element za zivot bilke je kalijum(K). On je bitan za sintezu ugljovodonika i nalazi se u vecim kolicinama u mladim tkivima biljke. On ucestvuje u mnogim fermentativnim procesima koji se desavaju u biljnom tkivu.
Obzirom da je akvarijum jedan izolovan sistem kolicina kalijuma veoma cesto je nedovoljna za normalan zivot biljaka u njemu. Shodno izolovanosti akvarijuma kao sistema, najcesce hranljive materije po akvarijumsko bilje dospevaju u akvarijum prilikom hranjenja riba i sa delimicnim zamenama vode. Nedostatak kalijuma se manifestuje pojavom zutih polja na krajevima listova.
U akvarijum je kalijum dobro dodavati u vidu kompleksa. Za tu svrhu dobro je dodavati kalijumovu so ortofosforne kiseline koja sadrzi i kalijum i fosfor u lako usvojivoj formi po biljke. Doza na 100 litara vode ovog jedinjenja ja 2-3 gr. U poljoprivredi se za djubrenje zemlista koristi kompleks azota,fosfora i kalijuma poznat pod nazivom NPK. Ovo djubrivo kao sto vidite sadrzi veoma neophodne makroelemente N,F,K i to u odnosu koji je optimalan za rastinje. On se moze dodavati u akvarijum prilikom svake promene vode ukoliko se njima pristupa iole redovno. Obicno se dozira 1-2 gr na 100 l vode.Naravno da kolicina unsene prehrane prilicno zavisi od niza faktora. Pri tome osnovni rukovodeci faktori su kolicina bilja ,odnosno riba u akvarijumu. Gusto zasadjeni akvarijumi zahtevaju vece kolicine pomenutih materija dok se nasuprot tome sa povecanjem populacije riba doza ovih materija smanjuje. Znaci u celoj ovoj stvari potreban je oprez i odredjene doze iskustva, kako bi se izbegle preterane doze i trovanje riba zbog unetog viska nekih materija.

SUMPOR (S)
U makroelemente spada i Sumpor koji ulazi u sastav skeleta mnogih suvozemnih biljaka obezbedjujuci uspravnost stabla. Vodeno bilje obzirom na sredinu u kojoj zivi ima mnogo manje potrebe za ovim elementom. Potreebe akvarijumskih biljaka znatno se uvecavaju za ovim elementom sa njihovim izlaskom na povrsinu vode u suvu sredinu.
Pored makroelemenata veoma bitnu ulogu u zivotu biljke mogu igrati i mikroelementi, koji su istina zastupljeni u neuporedivo manjim kolicinama ali to ne znaci da su manje vazni. Nasuprot, hemijska svojstva ovih elemenata imaju obicno veoma vaznu ulogu u zivotu biljke. Najvazniji mikroelementi se u bijkama nalaze u kolicinama od 0,001 do 0,00001 %. Nedostatak u vodi nekih od mikroelemenata nuzno je kompenzovati.

FOSFOR (P)
Sa gledista akvarijumskih biljaka od makroelemenata narocito je jos vazan fosfor. Ovaj element usko je vezan za skladistenje i koristenje energije kod biljaka i ucestvuje u procesima sinteze belancevina, masti i ulja, ugljovodonika, vitamina biljnih fermenata a takodje ucestvuje u procesima disanja. Fosfor je bitan sastojak adenozintrifosfata koji je osnovni nosioc energije zivih organizama.U najvecim kolicinama fosfor se nalazi u mladim delovima biljaka.
Znaci gladi biljke za fosforom su tamnjenje mladih listova, kvrcenje-uvijanje mladih listova i pojava tamnih do bakarno-crvenkastih fleka na starim listovima. Pri nedostatku fosfora primenjuje se dodavanje istog u vidu kalcijumovih, kalijumovih i magnezijumovih soli ortofosforne kiseline. U akvaristici je najcesca primena kalcijumove soli ove kiseline poznatije pod nazivom superfosfat.(Ca(H2PO4)2 x H2O)Obzirom da je nedostatak fosfora kod biljaka obicno dosta tesko utvrditi savetuje se njegovo dodavanje zajedno u kompleksu sa jos nekim elementima koje cemo pomenuti.

AZOT (N)
Izuzetno vazan za biljke. On je osnovni element u procesu stvaranjea biljnih belancevina neophodnih za njihov rast i razvoj. U akvarijum azot ulazi najcesce u vidu organskih materija koje se nalaze u hrani za ribe. Pri razlaganju organskih materija koje biljke u odredjenim oblicima ne mogu da koriste, dolazi do njihovog razlaganja do aminokiselina cije usvajanje od strane biljaka je takodje otezano. Tada na scenu stupaju bakterije koje obicno obitavaju u donjim slojevima vode, podlozi, filter sistemu itd. Ove bakterije su nam svima vec poznate kao nitrifikacione bakterije i one su odgovorne za razlaganje organskih materija na amonijak, nitrit i nitrat. Ova jedinjenja rastinje prilicno lako usvaja iz vode. Pri tome treba imati u vidu da je ovaj process u nekim svojim segmentima prilicno dug te da rastinje zbog toga narocito u novoformiranim akvarijumima moze biti izlozeno gladovanju. Ovo gladovnje ce u novoformiranom akvarijumu trajati do trenutka u kome ce se organske materije u raspadu nagomilati i usloviti porast populacije nitrifikacionih bakterija bilo u bakterijskom krevetu filtera bilo u ili na samoj podlozi akvarijuma. Znaci ovo gladovanje ce trajati do trenutka u kome ce se nitrifikacijom obezbediti dovoljne kolicine azota. Koliko ce sam ovaj process trajati zavisi od niza veoma slozenih cinjenica te je nezahvalno sa vecom preciznoscu o tome govoriti mada se u najvecem broju slucajeva gore pomenuto desi u periodu od 20 do 45 dana od formiranja akvarijuma.U starom akvarijumu narocito ako je gusto zasadjen takodje moze doci do azotnog gladovanja. Neki od znakova gladi biljke za azotom su: Prevremeno odumiranje starih listova,zuti krajevi i obod lista,koji se postepeno sire na celokupnu masu lista,prestanak rastenja. U starim akvarijumima ova pojava je vezana za niz cinilaca koji uslovljavaju da nitrifikacione bakterije ne mogu prevesti organske materije u oblike koji su za biljke iskoristivi. U ovakvim slucajevima se preporucuje unosenje u akvarijum djubriva bilo u obliku nitrata(NO3) ili amonijaka(NH3).Pri tome savetujem izuzetan oprez jer su ove materije u izvesnim koncetracijama izuzetno toksicne po ribe. Takodje preterano unosenje ovih materija moze dovesti do naglog bujanja izvesnih grupa algi. Postavlja se pitanje koje su to optimalne kolicine ovih materija I koja jedinjenja je najbolje pri tome izabrati. Odgovor na ovo pitaje zavisi od niza faktora i tesno je vezan sa Ph reakcijom akvarijumske vode. U akvarijume ciji je Ph ispod 6,5 bolje je onositi nitrate. Mnogobrojni ogledi priznatih aquabotanicara su pokazali da se u kiseloj sredini nitratne soli bolje usvajaju od soli amonijaka. Nasuprot ovome u neutralnoj i blago baznoj vodi bolje je upotrebljavati soli amonijaka. U takvim slucajevima najpreporucljivije je koriscenje karbamida(urea). Ukoliko se azotna djubriva dodaju u vodu najbolje je to ciniti jednom dnevno ili svakoga drugoga dana. Ovaj savet je razumljiv stoga sto su kako smo vec pomenuli vece koncetracije otrovne po ribe i sto na ovaj nacin nece biti naglih izmena kolicine nitrata u vodi.Ravnomerno dodavanje azotnih marerija na ovaj nacin u malim porcijama koje nece nepovoljno uticati na ostale stanovnike akvarijuma opravdano je i time sto ce tokom doticnog dana verovatno biti usvojena sva dodata nitro jedinjenja.
Pri formiranju novoga akvarijuma moguce je u jednom trenutku uneti 25 mg karbamida na litar vode.U novom akvarijumu voda ima neutralnu reakciju i karbamid ce biti lako usvojen od stane biljaka. Prilikom starenja akvarijuma deo ovog djubriva koji nije usvojen od strane biljaka bice oksidovan u procesu nitrifikacije i ponovo raspoloziv biljkama. Sa pojavom znakova rasta i razvoja posadjenoga bilja u akvarijumu pozeljno je poceti sa unosenjem znatno nizih doza pomenute supstance. Dozirati karbamid je veoma lako jer je u granulama. Prvo vreme je stoga dobro dodavati 3-4 granule na svakih 100 litara vode.
Sa pojavom znakova azotnoga gladovanja u starom akvarijumu takodje je pozeljno dodati karbamid koji ce ubrzo biti usvojen u neizmenjenom obliku a neusvojen visak ce biti oksidovan kako smo to malo pre pomenuli. Pozeljno je pri tome poceti sa dosta niskom dozom -2 granule na 100 litara vode,svakodnevnoza akvarijum koji je gusto zasadjen. Kroz 3-5 dana dozu je moguce povecati do cak 10-12 granula na 100 l dnevno. Ovako se postupa i sa novoformiranim akvarijumom posle par meseci pri cemu je razlika samo u tome sto je u ovom slucaju pocetna doza bila znacajno veca.M aksimalna dnevna doza ne sme preci 10- 12 granula.

Pogledaj profil korisnika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh  Poruka [Strana 1 od 1]

Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu